Neostvarene ljubavi i promašeni životi- (Čehov- "Ujka Vanja")

    * Čoveku za  sreću treba malo. Potrebni su mu ljubav i ostvaren zivot.Uvek ima želje i snove  kojima celog života teži i kada ih ostvari, ili im se dovoljno približi smatra se ispunjenim i zadovoljnim čovekom.

   *Život čine i neostvarene ljubavi, greške, stradanja, ali sve je to ljudski i podnošljivo.Važno je  posle svih tih tešlih trenutaka ustati i nastaviti sa životom.  Neki ipak ne nastave dalje, nego doveka žive u tom "mulju". 

U Čehovljevoj impresionističkoj drami "Ujka Vanja" prikazani su realni, svakodnevni ljudi koji vode bitku sa sopstvenim mislima i strahovima ; moglo bi se reći  da je gube. 

          Svaki lik  ove drame opradava  Čehovljevu rečenicu : " Drama je u čoveku, ne u spoljašnjim manifestacijama" Svi oni iza svog imena ili prezimena kriju skriveni pojam,koji ih može karakterno potpuno opisati.     Serebjakov -  serebr, što znači srebro. On je gramziv, sebičan, ima veoma izražen ego. Profesor u penziji, oženjen Jelenom.  Ceo svoj život je proveo izvan imanja, na koje se vraća u trenutku ove drame. Celog života je piskarao o umetnosti, a da pritom, o njoj nije imao pojma. Njegov život  je promašen,  iako možda ne izgleda tako. Oženio se mladom ženom koja ga ne voli, kojoj je dosadno i koja nema cilja u životu.
       Jelena - oličenje  fizičke lepote.Ništa sem nje i nema.Ona je  zaljubljena u Astrova ; lekara, koji je došao iz grada u selo i time ograničio sebe. Jelena je zaljubljena  u talenat, u život. Svi je posmatraju kao isključivo  samo lepu i "praznu" ženu.  A mogla  bi mnogo toga, samo da je imala hrabrosti. Njen život je promašen, nema čemu da se nada,  ništa joj se ne radi.
    Astrov - astra ; znači zvezda; mogao je da uspe, samo da je ostao u gradu, imao je ideale, težnje.. Sve se to srušilo kada je došao u selo. Lečio je ljude, pa ih zamrzeo. Obožavao je lepotu uopšte. šu,e. pa i Jelenu je video samo kao nešto lepo. On beži od svog posla, na zidu  mu se nalazi karta Afrike, beži od svoje  stvarnosti, Čehov se poistovećuje sa Astrovo, ali"stidljivo". Teži lepoti, ljubavi, simpatiji; svemu što je prijatno, ali ipak svemu u "paketu". Zbog toga i kada zna da ga Sonja voli . on se okreće Jeleni.
Jer je Sonja  neko ko ko bi Astrova veoma lako osvojio, ali ona pak nije imala sve čemu je on težio, nije imala fizičku lepotu. Bila je vredna. radna, iza njenog imena Sofija,  se krije pojam mudrosti.Ona je jedini lik bez "krika", ona je  svesna svega u svom životu i pomirila se sa svim tim.
Smisao života vidi u radu, kao i Vojnicki.Ona je nesrećno zaljubljena  u Astrova. Toliko je plemenita da je devojku svojih godina prihvatila za maćehu. Ona jedina sve svoje teške trenutke drži u sebi.
  Vojnicki je ceo svoj život radio za profesora. Nije imao  hrabrosti da živi  svoj život, krio se iza rada na imanju, krivio je profesora za svoj promašemi život. Bio je zaljubljen u Jelenu ali "avaj ; opet nedostatak hrabrosti. Svi likovi krive  jedni druge zbog promašenog života, ne shvatajući da su sami krivi zbog toga i ne osvljajući te trenutke iza sebe, već  su dopustili da ih nesreća prati do dana današnjeg.  Zaplet se dešava onda, kada se Serebjakov s Jelenom vraća na imanje.  To pokreće sve ostale događaje i podseća junake na tragiku u njihovih sudbina i života, a sve je moglo da bude mnogo bolje da su junaci imali hrabrosti da iskažu  svoja osećanja, da se otrgnu iy čeljusti te učmale, dosadne sredine koja ih je kočila.
       * U životu treba probati, pokušati , pa kad to ne "ispadne"  baš dobro. nastaviti. Čovek ne sme dozvoliti  da ga sredina ukalupi, da  izgubi sebe samog, svoje težnje, ideale, sreću. Život biramo sami, ne možemo se kriti iza drugih, pa se tako opravdavati za neuspeh. To treba objasniti mnogima od nas. Nije strašno  pasti,  strašno je kada se ne uspraviš, ne kreneš dalje, već ostaneš u kaljuzi  koju će drugi  vrlo rado  proširivati i kpati sve dublje i dublje, da bi ti upao u bezdan. Eh, pa ne smemo  to dozvoliti, nema predaje bez borbe! Neostvarene ljubavi će doalziti i prolaziti, možda  postanu i ostvarene.  Nikada ne treba dozvoliti  da vam neko kroji sudbinu; čovek je razumno biće, može  što šta birati i promeniti. Samo mu treba malo hrabrosti, ideala, pokretača za dalji život.
  Život je ono što mi želimo da "napravimo" od njega. To jest, ono  što prođe između onoga sto trenutno živimo i onoga kako i što želimo da živimo.