- Most na Žepi

                    ***  Šta je ono sto ostaje iza  svakog čoveka,kada on ode u zaborav,ostaju samo njegova dela.Andrić je u svojim delima većinom pisao o mostovima,oni su bili njegova 'opsesija'. Mostvi povezuju razne  geografske,ali i duhovne pojmove. Most predstavlja sponu, nekada i beg od stvarnosti.

       * * *Kada čovek preživi razne poteškoće,ali i napreduje u životu  i nađe se daleko od svog zavičaja  ima potrebu da se vrati u svoj zavičaj i uradi nesto za svoje sugrađane,da se na neki nacin oduži za svoj uspeh. Čovek se seti toga kada okusi životnu težinu, samoću, breme koje ume da muči čoveka koji  se svakoga dana budi bez osmeha na licu punom briga, s tuznim  neretko vlažnim očima.Baš kao i glavni junak Andrićeve pripovetke "Most na Žepi" -Jusuf. On je zbog spletki i intriga završio u zatočeništvu; tamo je imao vremena da razmisli o svom životu, sabere utiske i odluči sta će dalje.Razmišljao je   kako da se oduži zavičaju koji ga je iznedrio.Seljaci u njegovom kraju su jedva sastavljali kraj sa krajem, Jusuf im je pomagao i odlučio je da sagradi most. Bilo je tesko, ali najbolji umetnik je radio na tom projektu.Radio je neimar, dan i noć, bio je veoma posvećen. Čudan k'o i svi umetnici, gledao je drugu stranu života, nije postojalo ništa  važnije od umetnickog dela,koje uz to,ima svoju " primarnu" ulogu, da olaksa zivot  svim ljudima u toj sredini. Kao i u životu svakog od nas,puno je uspona i padova, rušenja osnova,pa kretanja,ponovo, iz temelja,bas kao i u ovoj pripovetci. Borba za opstanak je neminovna, bas kao i borba za ono do čega nam je stalo. Kad  ste posvećeni onome sto radite, to mora biti najbolje moguće, tako je i most na toj cuvenoj i nemirnoj Žepi, koja u početku nije "želela" most na sebi. Trud se uvek isplati.

Mostovi su te čudne građevine koje spajaju prostranstva.Jedan obični crni most do sada je spojio mnoge puteve koji su do tada bili razdvojeni. Vrednost njihovog postojanja čovek nikada neće otkriti, jer je ona neograničena. U svakom čoveku se krije jedan mali most života koji ga u njegovom srcu povezuje sa onima koje on voli, sa svojim najbližim, sa prijateljima i velikim ljubavima. Mostovi su kao ljudi koje sebe nesebično daju za druge. Čovek nikada neće shvatiti značaj mosta, ne samo onog mosta koli spaja obale, već i mosta koji spaja duše.Mostovi prijateljstva i ljubavi su do sada nevidljivo spojili i do bezbrižne i mirne obale doveli mnoge tužne i nesrećne duše.
       

     Šta je to životno delo? Oduvek sam slusala mnoge i različite "definicije" tog pojma, sada ga shvatam kao nesto sto čovek uradi pred kraj svog života, jer ako ne nastavi da radi i da se trudi sve više i više, čovek ne radi onako kako bi  trebalo. Životno delo treba da te iscrpi, da ti  zatreba mnogo odmora da nastavis dalje, da uzme sve najbolje od tebe, naravno u tom trenutku; svaki novi trenutak mora da bude bolji,ako ne bolji onda bar približno isti. Čovek dok ima motivaciju,snove i  radi - on zivi,cim izgubi bespovratno te stvari- on umire,nema ga. "Most na Žepi" je bio životno delo bezimenog neimara, koji je na posletku i preminuo,doživevši da ostvari svoj maksimum. Na kraju,kada završava most,  ne okrece se,  jer je taj most nešto najvažnije u njegovom životu, žao mu je da ga  ostavi, ali je svestan funkcionalnosti i vrednosti svog izvanrednog dela.
       Da je Jusuf stihove, posvetu s nacrta za most,preneo na  sam most,pitanje je da li bi mi sada čitali  baš o tom mostu. "U ćutanju je sigurnost."- Time se vodio Jusuf kada je precrtao svako obeležje tog mosta. Uprkos " bezimenosti" tog mosta,on uspevada dođe do nas, uz kontakt s pripovedačem koji oseća njegovu dušu.
 Mostovi su istrajniji  od drugih građevina i ne služe ničem' što je tajno i zlo.
 Oni nas spajaju, iako ne mogu da govore,imaju dusu. Mi smo ti koji ih gradimo,(nažalost i rušimo)  mi smo ti koji moramo govoriti u njihovo ime.
        ***  Gradimo mostove,između  nas i ljudi koje volimo, koje zelimo, ali ne smemo  rušito već izgrađene mostove,ne znamo kada će nam opet zatrebati. Mostovi su istrajni, pa ugledajmo se na njih, budimo graditelji svoje sudbine.Postavljajmo mostove na mesta koja želimo! Trudimo se da sto vise mostova za zivota izgradimo. I vodimo se onom starom "Dela, ne reci!".


"Od svega sto covek u životnom naponu podiže i gradi, nista nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova"- Ivo Andrić

Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno shvatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene.  - Ivo Andrić